31/12/2017
''Рођен 1892 године. Жена Пауна у трудноћи роди мушко дете у кошуљици. Андрија поднесе 7 тешких рана и поживе 87 година. Он и брат Маринко почеше војевати у I. св. рату. Маринко оде у Москву ( у Русију) а Андрија је често помињао Арад и мађарску границу. Маринко се предао Русима а Андрија оста чинећи саботаже у Аустроугарској монархији.
Рођен у Грубановићима, засеок села Блажијевићи, Котар сребренички. После рата радио на Дрини као лађар. Оженио Симку из села Грчић код Трешњице у Србији. Закупљује кафану на Пашиној равни у Србији где му се родио син Бранислав. Након тога изнајмљује црквену кафану у Факовићима где породично усељује. Син Бранислав убрзо умире као и пасторка Катица, а рађа му се кћерка Милена (учесник НОР-а). У Факовићима гради кућу из које 1941. године одлази у II.светски рат, као организовани устанак. Зборно место Краљево. На Јелици планини дочекује капитулацију Југославије. Враћа се у Факовиће где са Душаном Јерковићем организује напад на усташку касарну у Факовићима 28. јуна 1941. године у 24:05 часова. Отпочиње напад, не знајући да остали људи нису стигли тако да упада сам у касарну. Проналази двојицу убијених усташа, купи оружје које сакрива у кањону потока Гугуљевац. Одлази у шуму и придружује се четницима и води факовљански батаљон на Рогатицу. У нападу на Рогатицу бива рањен у леву руку. Пљачка Пореску управу у Рогатици, са две вреће сребра и златног новца које, игром случаја, Славиша Вајнер Чича и Сељо, са фијакером односе. Долази у сукоб са четницима Јездимира Дангића због поменутих пара и одлази у Шековиће у партизане. У партизанима постаје командант Бирчанског-партизанског одреда. Борац јединица: IV.-те источно-босанске бригаде; XVI.-те источно-босанске бригаде; семберске бригаде, које су припадале III.-ем корпусу, I.-е армије '43 године. По налогу партије диже устанак у Братунцу и формира Сребренички партизански одред. Прва група коју је основао чини 16 бораца, Срба из Факовића, које је постројио испред црквене кафане у Факовићима, и тиме се сматра оснивање Сребреничког-партизанског одреда. У Скеланима је формирао 1. батаљон, састављен од Срба. Говор је држао Фазлија Аликалфић, Андрија Марковић и Меша Селимовић у новембру 1943 године. Батаљон је добио и у народу назив ''Чика Андријин батаљон''. У Братунцу је приступио већи број муслимана од којих су формирани остали батаљони и одреди. Велики утицај на муслимане да приђу одреду имао је имам-ефендија Абид Ђозић, братуначки. Одред је ступао у борбе са немцима. Пред крај рата разводи се са женом и жени се са Зејном Кочевић из Прибоја, са којом рађа петоро деце, три сина и две кћерке. До пензионисања се налази на разним дужностима. Председник сребреничког среза, Командант места Скелани, Председник задруге. Оснивач је ''Дрина'' шумског газдинства...
Дочекао је пензију. Сахрањен је у Факовићима 1987. године.''
Из белешки Горана Марковића
