Eko Farm Makic

28/01/2018

SIBIRSKA KAMČATSKA BOROVNICA,LONICERA 'HASKAP'

Sibirska borovnica je danas jedina od najatraktivnijih vrsta jagodastog voca, i smatra se veoma dobrom zamjenom za visokozbunastu borovnicu, s obzirom da za uzgoj ne treba kisela zemljista. Jedinstveno,tamo gdje zemljisni uslovi nisu pogodni za uzgoj americke visokozbunaste borovnice ova nova vrsta prestavlja odlican izbor ili zamjenu. Iako nosi naziv borovnica ona ne spada u isti rod kao ostale borovnice,vec pripada rodu Lonicera porodici kozokrvnica (Caprifoliaceae).
Rod Lonicera obuhvata vise od 200 razlicitih vrsta biljaka, od kojih je vecina porjeklom iz sjeverne hemisvere, gdje se pojavljuje u prirodnim stanistima i njihove forme krecu se od grmolikih do onih koje imaju lozja. Mnoge od ovih vrsta su dobro poznate kao ornamentalne biljke, prvenstveno zbog svoih mirisnih cvjetova.
Neke Lonicera vrste,međutim, od davnina su bile cjenjene zbog svojih jestivi plodova i njihovih ljekovitih svojstava, te su isti veoma cesto sakupljani u prirodnim populacijama.
Varijeteti ovog roda koji pripadaju podfamiliji Caerulae imaju tamno plave,jestive plodove koji podjecaju na iste kod borovnice, i ouhvataju sljedece komercijalno vrjedne vrste: Lonicera caerulea, Lonicera edulis i Lonicera kamtschatica.
Grupni naziv na engleskom jeziku za navedene vrste jeste'honeyberries' ili u prevodu medene bobice.
S obzirom da su plodovi navedenih vrsta veoma slicni borovnicama po izgledu, cesto se za istu jednostavno koristi naziv sibirska borovnica.
Poput plodova visokozbunaste borovnice,isti kod ove kulture bogati su antioksidantima i vitaminimaC, te se mogu konzumirati kao svjezi ili koristiti za preradu u dzemove i zele.
U svjetskim okvirima, postoji nekoliko uobicajenih naziva za sibirsku borovnicu,prvenstevno spram podrucja odnosno regije u kojima je pronadzena u prirodnim populacijama, i to :'Haskap'- drevno japansko ime Ainu naroda, takoder fonetski napisano kao 'Haskappu','Hascap','Hascup', te se jos uvjek koristi i danas u Japanu i SjevernojAmerici;'Blue Honeysuckle'- opisni prijevod iz Rusije, sto bi znacilo plave orlove kandze/nokti;'Honeyberry'- ime koje je za ovu kulturu dao jedan rasadnicar, i ovaj naziv je prilicno uobicajen u Sjevernoj Americi;'Sweet Berry Honeysuckle'-staro uobicajeno ime iz 1940-tih; te 'Edible Honeysuckle' kako je poznata u rusiji. Ponekad se za oznacavanje ove vrste jagodastog voca upotrebljavaju sinonimi eng.'mayberry' i njem.'Maibeere', ali oni nisu opce prihvaceni. Postoji nekoliko odlika koje cine da se sibirska borovnica istice od svih drugih vrsta vocaka i to:
IZDRZLJIVOST- kako je porjeklom iz Sibira ,ona je ekstremno izdrzljiva na hladnocu, te tako biljka moze preziviti zimske teperature od -47°C, a njenji otvoreni cvjetovi mogu podnjeti-7°C. Ovo je najranija vrsta vocaka u sezoni, ciji plodovi prispjevaju obicno u periodu kraj maja do sredine juna te se polapaju sa sezonom produkcije jagode u nasim uslovima, ali nekada sazrjevaju i ranije u odnosu na nju.
RANO PLODONOSENJE I VISOKI PRINOSI- jedan od najbitnih osobina ove kulture jeste da ona ne zahtjeva period od nekoliko godina kako bi zapocela produkciju plodova. U provedenim studijama biljke sibirske borovnice su prinosile 1kg plodova u svojoj trecoj godini, a vec 4kg u sestoj. Brzo stupanje u rodnost i rane sezone sazrevanja plodova veoma cesto sibirskoj borovnici dodjeljuje naziv majska ili kamicatska jagoda.
JEDINSTVEN OKUS-sibirska borovnica se po okusu razlikuje od bilo koje druge vrste vocaka. Neki porede njen okus sa borovnicama,malinama,kupinama,rabarbarom,sibom i crnim ribizlom. Cini se da se okus razlikuje ovisno od sorte, i one se najcesce poredi sa istim kod borovnice, ali bez sjemenke. Sjemenke su slicne onim kod kivija, tako da se cak i ne osjete prilokom konzumacijeg

18/11/2017

Pcelinji otrov :) 🐝🐝

10/11/2017

Ima nade :)

I Velika Britanija rešila je da podrži potpunu zabranu pesticida na poljima širom Evrope, izjavio je sekretar za zaštitu životne sredine Majkl Gov.

03/11/2017

:)

Tajna pcelinjeg gnezda Slobodan ivancevic nam je poslao svoj video koji je dosada imao preko 130000 pregleda i odlican tekst o uzimljavanju pcela. Pise Slobodan Ivancevic …

30/10/2017

U svrljiškoj opštini koja ima 8.800 košnica, najviše u Srbiji, počela je proizvodnja najskupljeg pčelinjeg proizvoda – pčelinjeg otrova, koji na svetskom tržištu dostiže cenu od čak 70.000...

30/10/2017

Proten koji daje zivot kosnici Pise Randy Oliver Preveo,pripremio Haris Hadzic Evolucijski gledano naše europske medonosne pčele su tropski insekti koji su migrirali u hladnije krajeve i razvile …

22/10/2017

Kakav treba da bude nas odnos prema varoi mozda najbolje opisuju reci pisca Mihajla Krstovica: -PROTIVNIK nije uvek i NEPRIJATELJ, SAVEZNIK nije obavezno i PRIJATELJ.-
Naime, ako varou smatramo za neprijatelja koga treba unistiti, protiv koga je sve dozvoljeno, ako je ne postujemo kao bice koje se bori za opstanak, onda gresimo. Mnogo je bolje posmatrati je kao protivnika sa kojim se treba nadmudrivati, pratiti njegove pokrete i postovati pravila korektne borbe. Sa druge strane, nasi saveznici u toj borbi cesto su neprijateljski nastrojeni ili prema pcelama ili prema sacu ili prema medu jer ostavljaju svoje tragove u njima koji su kancerogeni ili menjaju ukus i sastav meda.
Citajuci komentare na ovim stranicama dosao sam do zakljucka da mnoge moje kolege pocetnici smatraju varou kao nesto sto postoji na nasim pcelama vec milionima godina. To nije tacno i ovde sigurno ima starijih kolega koji pamte vreme kada se pcelarilo bez varoe. Ona je stranac i nametnik na nasim prostorima i dosla je ovde pre nekih 30-40 godina.
Njena postojbina je negde jugoistocno od Kine i na tim prostorima ona zaista ima parazitski odnos sa pcelama, ali tamo NIJE NASA vrsta pcela! Parazitski odnos podrazumeva da onaj koji zivi na racun domacina nema nameru da ga unisti jer ce unistavajuci ga unistiti i samog sebe, sto se kod nas desava i dokazuje da ovde nije varoino prirodno staniste. Ta vrsta pcela sa kojom varoa uspesno prezivljava ima drugaciji usni aparat i sposobna je da -skine- varou sa sebe, odnosno pcele ciste jedna drugu i na taj nacin odrzavaju populaciju varoe pod kontrolom ne dozvoljavajuci joj da se prenamnozi.
Trgovinom, selidbom na velika rastojanja i neznanjem, pcelari su varou preneli u sve delove sveta ( sem mozda Australije ) i njome zarazili sve vrste pcela. Nasa vrsta nema nacina da se bori protiv ovog krpelja i za dve-tri godine svako drustvo je osudjeno na propast ako se pcelar ne umesa i pomogne mu.
Kada se pojavila kod nas doslo je do velikog pomora pcela. Imate onaj -horor- snimak g. Slobodana Jevtica na YouTube-u kada po podnjaci gmize stotine varoa. Nasi pcelari nisu znali kako da se izbore sa njom. Jedino sto su otkrili bio je Amitraz, sredstvo za skidanje krpelja sa krupne stoke. Utvrdivsi da ovo sredstvo ubija varou, krenuli su u neprekidno dimljenje kosnica. Oblaci dima nadnosili su se nad pcelinjacima skoro svakodnevno. Zbog neznanja i nepoznavanja protivnika, odnosno cinjenice da se vecina varoe nalazi u leglu, pcelari su neprekidnim zadimljavanjem doveli do toga da varoa postane imuna na ovaj otrov. Takodje, otrov je usao i u sace i u med i gotovo je sigurno da sav vosak koji mi danas koristimo jos uvek u sebi sadrzi ostatke ovih neprekidnih zadimljavanja.
Nekako u isto vreme u Nemackoj se desava cudna stvar. Varoa unistava sve stacionarne pcelinjake, dok seleci pcelari nemaju gotovo nikakvih gubitaka. Odakle ovaj paradoks?! Takodje, naucnici dolaze do jos nelogicnosti kada utvrde cinjenicu da drustva zarazena varoom vise oboljevaju od drugih zaraznih pcelinjih bolesti. Zasto, ako varoi, kao i svakom parazitu nije cilj da unisti domacina, jer ako nema pcela-nema ni varoe.
Uzevsi u obzir iskustva starijih pcelara da jaka drustva, ona najjaca sa mladom maticom ( a svi tezimo da imamo takva ) ne prestaju sa leglom tokom cele zime, dolazimo do zakljucka da nijedan tretman bilo kojim sredstvom nije stopostotno delotvoran protiv varoe jer ni jedan ne unistava varou u zatvorenom leglu. Kako se onda boriti protiv ovakvog protivnika?
Prvi pravi korak napravili su, cini mi se, americki naucnici konstruisuci antivaroznu podnjacu. Ovi istrazivaci su na podnjaci primetili veliki broj varoa. Zakljucili su da izvestan broj ovog krpelja ipak pada sa pcela, da se pcele nekako bore sa njim, da se medjusobno mozda ciste i sl. Ove varoe su se manje-vise ponovo uspesno kacile na pcele koje su tuda prolazile. Resivsi da naprave mrezastu podnjacu kroz koju bi varoe propadale smanjili su zarazenost drustva za 10-15% u odnosu na drustva sa klasicnom punom podnjacom. Svako ko danas kaze da je puna podnjaca bolja od mrezaste ravan je onome koji tvrdi da je crno-beli TV bolji od novog LED televizora.
Preuzeto sa stranice Pcelarstvo!

10/10/2017

Za one koji zele da se sa naucne strane upoznaju sa nacinom na koji pcele prezimljavaju zimu, preporucujem da citaju Taranova, Krivcova ili Lebedeva, da proucavaju dijagrame i tabele, jer su se ovi pcelari-istrazivaci potpuno posvetili razotkrivanju najkriticnije faze zivota pcelinje zajednice: PREZIMLJAVANJU! Mozda, cak, citanje ovih autora i nije stvar izbora, nego obavezna lektira svakog pcelara . . . ali, nije to tema . . . ja cu da pricam svoju pricu, onako kako sam razumeo i sa ovo malo iskustva doziveo.
Mislim da cela stvar pocinje u vreme poslednjeg ledenog doba, kada je led okovao severnu zemljinu poluloptu i pcele se povukle na africki kontinent. Tu su se navikle na dugotrajnu i tihu pasu jer je, zahvaljujuci blizini leda, vladala celogodisnja prolecna klima. Nase pcele su vise adaptirane na takvu vrstu pase, ne na kratkotrajne i burne pase kao sto su bagremova i suncokretova, mada se snalaze i u tim situacijama sto je dokazano eksperimentima, ali, kao sto rekoh, nije to tema.
Kada je led poceo da se povlaci i pcele su krenule za njim. Medjutim, to nije bio jednosmeran proces, led nije neprekidno uzmicao, nego se povremeno i vracao i pokazivao svoju snagu. Zbog toga, pcele su shvatile da moraju da imaju rezevu hrane koja ce im posluziti da prezive te kratke periode jer je nakon njih nastupalo obilje i blagostanje i da im je to mnogo bolje nego da se povlace na jug.
Prvi problem na koji su naisle su lako resile. Najveceg potrosaca hrane su uklonile! Cim nastupe hladniji i kraci dani, pcele smanjuju i potpuno prekidaju sa odgajanjem legla. Sto manje legla – vise meda!
Drugi problem je vec bio malo tezi. Svesne svoje kratkovecnosti morale su da odgaje super-pcelu. Nesto izmedju matice i obicne pcele, pcelu koja ce ziveti i preko 200 dana ako je to neophodno i u sebi nositi sve sto je potrebno za odgajanje prvog buduceg legla - zimsku pcelu. Ove narocito i posebno odabrane jedinke potrose i do 4 p**a vise hrane pri svome razvoju, ali one su te od kojih zavisi nastavak vrste tako da se tu ne -stedi na materijalu-.
Kako pcele prezimljavaju? Prezimiti i prezimljavati su dve razlicite stvari. Prezimi cvece i prezime medvedi, a ljudi i pcele – prezimljavaju, sto znaci da se aktivno suprotstavljaju nedacama koje donosi najhladnije godisnje doba. Sa dolaskom hladnih dana, cim temperatura padne ispod 12 stepeni, pcele se okupljaju u klube, sakupljaju se u grupu oblika lopte. Moze ova lopta da bude pomalo izduzena, elipsasta i zato je zovemo klube. Najslicnija je obliku koji pcele zauzimaju u roju koji se zakacio za granu a iznenada naidje jak pljusak. Pcele se toliko sakupe da ni kap ne moze da prodre u centar roja, dok se pcele na povrsini toliko priblize jedna drugoj da sastave krila i voda se samo sliva niz njih, ne kvaseci unutrasnjost.
Glavna fora je u tome sto postoji OPTIMALAN broj pcela za uspesno prezimljavanje. Ne bih ovde o brojevima, ulicama pcela, samo cu da kazem da sto je stariji i iskusniji pcelar ili predavac koga slusam – taj broj se smanjuje, tako da onaj koji zazimi zajednicu sa 10-12000 zdravih zimskih pcela moze da -nakrivi kapu-! Klube se sastoji od jezgra i kore. Temperatura klubeta moze da se menja jer u njemu nema legla. Pcele u centru odrzavaju temperaturu oko 25 stepeni, dok na povrsini klubeta ona moze biti i samo nekoliko stepena iznad nule. Pcele sa povrsine stite jezgro i polako ulaze u centar klubeta da se zagreju i jedu, dok na njihovo mesto dolaze druge jedinke. Klube se siri i skuplja i na taj nacin cuva toplotu. Pcele u klubetu komuniciraju i zbog toga cesto prave rupe u sacu.
Vibrirajuci svojim grudnim misicima, istim onim koji im sluze za pokretanje krila, pcele proizvode toplotu. Kada je klube sastavljeno od optimalnog broja pcela, onda svaka pcela treba umereno da radi. Takodje, pcele u klubetu -disu-, trose kiseonik a oslobadjaju ugljen-dioksid i vodenu paru, isto kao i ljudi. E, sad dolazimo do -glavne fore-! Ako je u klubetu manje pcela od optimalnog broja, onda svaka jedinka mora vise da radi da bi se odrzala temperatura, samim tim trosi vise kiseonika i oslobadja vise vodene pare. Zbog toga u kosnici dolazi do povecane vlaznosti, vlazan vazduh je hladniji, pcele jos vise rade da se zagreju i eto loseg zimovanja i velike potrosnje hrane. Sa nestankom zaliha pcele se odlucuju na poslednji moguci korak u cilju odrzanja vrste i pocinju sa odgajanjem legla iako je kraj zime daleko, nadajuci se da ce te pcele ipak nekako docekati prolece. Logicno je da jaka drustva ranije krenu sa leglom jer imaju snage za to, ali istrazivanja su pokazala da najjaca drustva najkasnije krecu sa leglom jer su -svesna- svoje snage i ne zure nikuda.
Pcele zimuju na praznom sacu ispod medne kape. Posto kora klubeta -dihtuje- i cuva toplotu, klube ne treba utopljavati. Pcelama treba pomoci tek pocetkom februara kada se u centru klubeta pojavi leglo, jer u leglu MORA da bude 34 stepeni pa pcele imaju problema da -iskontrolisu- toplotu koja se siri iz ovog -zarista-.
Mozda sve ovo i nije tako jednostavno kako sam opisao i da ovome treba prici sa vise naucnih cinjenica, ukljuciti jos mnogo cinilaca, mozda sve sto sam napisao i nije potpuno tacno, a mozda i nije neophodno da previse znamo, dovoljno je da sa ljubavlju brinemo o njima . . . a one, one ce prezimiti!

27/09/2017

Home Pčelarska praksa Modernizacija bh. pčelarstva: Uzimljavanje pčelinjih društava – uz pomoć krpe! Pčelarska praksaModernizacija bh. pčelarstva: Uzimljavanje pčelinjih društava – uz pomoć krpe! By BH Pcelar Redakcija - feb 11, 2015 SHARE Facebook Twitter tweet Abdulkadir Mollaoglu je bio jasan. Pč...

24/09/2017

:)

Kad počinje nova pčelarska sezona ili bolje rečeno priprema pčelinje zajednice za narednu godinu, odnosno priprema pčelinje zajednice za zimovanje. Mnogi

19/09/2017

Drage pčelarke i pčelari.

Langstroth-Rootova košnica.

Lorenzo Lorrain Langstroth.

Rođen je 25.12.1810.god. Philadelpia, Pennsylvania.
Umro je 06.10.1895 god. Dayton,Ohio.

Čovjek koji je izumio i konstruisao Lr košlicu po kome je ista dobila i naziv (Langstroth-Rootova košnica) je najzasupljnija košnica u svijetu, njena zastupljenost je 70%u odnosu na druge tipove košnica. Pisati bilo šta o ovom tipu košnice je suvišno i nezahvalno. Suvišno je iz razloga zastupljenosti, a nezahvalno je zato što su gotovo pa svi pisci pčelarskih knjiga i pčelarske literature dotakli se ovog tipa košnice,i napisali bar nešto o njoj. Nije mi ni cilj opisvati ovaj tip košnice,koji je po meni već pretrpio ogromne promjene od kako je Root izumio i konstruisao prvu košnicu. Pčelari su vremenom modifikovali lr košnicu,prilagođavajući je rasi pčela,pašnim uslovima,klimatskim prilikama u kojima pčelari,u borbi protiv varoe,prihrani,transportu,itd.
Lr košnice postale su jako zastupljene u državama bivše nam domovine Jugoslavije.
Koliko je ovaj tip košnice dobar za primjenu u našim pašnim i klimatskim uslovima,najbolje će pokazati vrijeme.
Mi pčelari kupujemo košnice,od stolara,proizvođača košnica ili ih sami proizvodimo,po standardu ili na osnovu viđene košnice,pa je često i modificiramo,shodno svojim potrebama. Kada kupujemo košnicu,mislimo kako je to što smo pronašli najbolje za nas,ali nakon nekog vremena korištenja shvatimo da, to i nije baš ono što nam je potrebno i onda se upustimo u avanturu dogradnje spram vlastitih sposobnosti i potreba. Tako da ista pretrpi niz promjena,od ostupanja u standardu,do promjena njenog kvaliteta. Istraživajući i preturajući po literaturi zapadne evrope,primijetio sam niz razlika u odnosu na naše standardne lr košnice. Debljine zidova koja je minimalna 22-25mm visine polu nastavaka i još mnogih drugih stvari. Prvo što mi je zasmetalo je debljina zidova košnice,kod nas je pretežno 20mm. Pčelari se slažu da pčele ne umiru od zime,koji je onda razlog za deblje zidove košnica u zapadnoj evropi? Možda i vi uočite neke razlike na osnovu fotografija, kod lr košnica pa da onda svi zajedno prodiskutujemo, da razmijenimo mišljenja,u ovoj grupi ima dosta ljudi koji izrađuju košnice,koji nam mogu dati možda adekvatne odgovore vezano za ovaj tip košnice.

Hvala na pročitanom tekstu.