07/05/2026
https://www.facebook.com/share/1HeLzdPq7T/
BELA VODA
Bela Voda nije selo.
Bela Voda je kamen što diše.
Na četrnaest kilometara od Kruševca, a ko da je na sto godina od gradske buke.
Ovde jutro ne počinje alarmom, nego petlom.
I vodom. Onom belom, što je nekad penila iz vrela, pa selo po njoj ime dobilo.
Kažu, 205 kilometara od Beograda.
Al’ ko jednom dođe, njemu je bliža od sopstvene avlije.
Ovde se kamen ne kopa samo da bi se prodao.
Ovde se kamen miluje.
Belovodski peščar, beo, žućkast, rumen kad ga sunce takne.
Od njega su rozete nikle i u Birmingemu i u Beogradu.
A potekle iz sela.
Od 1975. svake godine sredinom jula, selo obuče svečano ruho.
Belovodska rozeta.
Kamen se tada ne čuje kako zveči, nego kako govori.
Prva „Kamena rozeta“ otišla je Desanki Maksimović.
I to ti sve kaže.❤️
Muzej klesarstva i vajarstva stoji mirno, a unutra istorija šapuće.
Park skulptura, amfiteatar pod nebom.
A Velika česma… e, tu se selo sastaje.
Tu se čuju dogovori, rasprave, abronoše i pomirenja.
Bela Voda nije veliko mesto na karti.
Ali je veliko po ljudima.
Tvrdim, ko njen kamen.
Ako dođeš , dođi da vidiš.
Ako ostaneš – ostaćeš urezan.
Voli vas
Prekomoravska abronoša 🌿
