11/11/2021
ропро╛родрпБроорпН роКро░рпЗ; ропро╛ро╡ро░рпБроорпН роХрпЗро│ро┐ро░рпН;
родрпАродрпБроорпН роиройрпНро▒рпБроорпН рокро┐ро▒ро░рпН родро░ ро╡ро╛ро░ро╛;
роирпЛродро▓рпБроорпН родрогро┐родро▓рпБроорпН роЕро╡ро▒рпНро▒рпЛро░ройрпНрой;
роЪро╛родро▓рпБроорпН рокрпБродрпБро╡родрпБ роЕройрпНро▒рпЗ; ро╡ро╛ро┤рпНродро▓рпН роЗройро┐родрпБ роОрой роороХро┐ро┤рпНроирпНродройрпНро▒рпБроорпН роЗро▓роорпЗ; роорпБройро┐ро╡ро┐ройрпН, роЗройрпНройро╛родрпБ роОройрпНро▒ро▓рпБроорпН роЗро▓роорпЗ; тАШрооро┐ройрпНройрпКроЯрпБ ро╡ро╛ройроорпН родрогрпН родрпБро│ро┐ родро▓рпИ роЗ, роЖройро╛родрпБ
роХро▓рпН рокрпКро░рпБродрпБ роЗро░роЩрпНроХрпБроорпН рооро▓рпНро▓ро▓рпН рокрпЗро░рпН ропро╛ро▒рпНро▒рпБ роирпАро░рпН ро╡ро┤ро┐рокрпНрокроЯрпВроЙроорпН рокрпБрогрпИ рокрпЛро▓рпН, роЖро░рпН роЙропро┐ро░рпН роорпБро▒рпИ ро╡ро┤ро┐рокрпНрокроЯрпВроЙроорпНтАЩ роОройрпНрокродрпБ родро┐ро▒ро╡рпЛро░рпН
роХро╛роЯрпНроЪро┐ропро┐ройрпН родрпЖро│ро┐роирпНродройроорпН роЖроХро▓ро┐ройрпН, рооро╛роЯрпНроЪро┐ропро┐ройрпН рокрпЖро░ро┐ропрпЛро░рпИ ро╡ро┐ропродрпНродро▓рпБроорпН роЗро▓роорпЗ; роЪро┐ро▒ро┐ропрпЛро░рпИ роЗроХро┤рпНродро▓рпН роЕродройро┐ройрпБроорпН роЗро▓роорпЗ. Every townтАЩs our home town; every man, our kinsman;
good and evil happen not because of others;
pain and relief happen on their own; dying isnтАЩt something unknown; neither do we rejoice that life is a joy, nor in disgust, do we call it a misery; since we know from words of the wise
тАШOur precious lives follow their destined course, like rafts following the course of a mighty river clattering over rocks after a downpour from lightning slashed skiesтАЩ, we are not impressed by the mighty; more importantly, we do not scorn the lowly. This poem by Kanian Poonkundranar